„Ja sam iz De Mojna. Neko i to mora.“

A onda, čim je dovoljno odrastao, Bil Brajson je iz njega otišao. De Mojn nije mogao da ga zadrži, ali jeste ga stalno mamio natrag. Posle deset godina provedenih u Engleskoj, vratio se u zemlju svoje mladosti i prevalio gotovo 23.000 kilometara u potrazi za mitskom varošicom po imenu Amalgam, nekakvim ljupkim sunčanim mestom u kom se odigravaju filmovi njegovog detinjstva. Umesto u Amalgam, njegova potraga ga uporno dovodi u varošicu Bilo Gde, SAD – u jednaka mala carstva benzinskih pumpi, motela i hamburgerdžinica, naseljena jednakim ljudima što gaje naročitu ljubav prema sintetici. Proputovavši trideset i osam država – koje objedinjuje jedino njihova sumorna, zatupljujuća istovetnost – Brajson otkriva kontinent koji je dvostruko iščezao: sam po sebi jer su ga okužili pohlepa, zagađenje, kuće na točkovima i televizija; za samog Brajsona zato što otkriva da je sada stranac u rođenoj zemlji.

Iščezli kontinent je klasika putopisne literature – urnebesna, smehotresna, zabavna, no ipak prožeta setom – knjiga koja je smesta, s pravom, Bilu Brajsonu donela titulu najvoljenijeg pisca svoje generacije.

Na stolu za razmjenu knjiga.